ПРОФЕСИОНАЛНИ управници све чешће преузимају управљање зградама, али дилема остаје – да ли станари имају довољан увид у одлуке и финансије. Одговор зависи и од самих станара.
Професионална управница Емилија Божо каже за РТС да живот у стамбеним зградама функционише, да је закон добар, али да га треба спроводити и исправно тумачити.
– У пракси још нисам дошла до тога да не постоји закон за неку ситуацију, тако да мислим да закон постоји и добро функционише – истиче Божо.
На питање ко боље обавља посао – професионални управници или комшије које прихвате да ту улогу преузму на себе, Божо каже да и једна и друга ситуација има својих предности.
– Добро је када је управник из редова станара. Његова предност је што је он стално у згради, али има ту доста и мана – он није обучен за то, нема систем иза себе, није одговоран, не може да наплати од свих станара на начин као што може то професионални управник. Тако да ја мислим, и станари су то показали, да се више тражи професионални управник – објашњава Божо.
Да ли је добро да једна фирма комплетно одржава зграду
Све је више фирми које нуде комплетно одржавање зграде, укључујући и послове управника. Божо каже да је то решење готово за све зграде, изузев изузетно малих стамбених заједница.
– За све зграде је то решење. Једино за оне мале зграде од четири или пет станова, то баш и није тако повољно, али за све друге зграде – да. Јер када се понуде све услуге – одржавање, чишћење, управљање, онда је то пакет који је повољнији и организација на једном месту боље функционише – додаје Божо.
Објашњава да су трошкови исти, односно и даље плаћате чишћење зграде, одржавање зграде, управника.
– Трошкови су исти, само што су усмерени на једну фирму и лакше је организовати све послове. Боља је контрола над свим пословима – наводи Божо.
Шта се додатно наплаћује станарима
Када је реч о услугама које се додатно наплаћују, истиче да су то оне услуге које станари додатно траже, а као пример наводи дезинсекцију зграде или проверу противпожарних апарата.
Напомиње и да је важно да станари могу добро да контролишу где иде њихов новац уколико све послове повере једној фирми.
– Јако могу добро да контролишу. Рецимо, сада професионални управници станарима дају могућност да на дневном нивоу контролишу рад управника са њиховим новцем и то тако треба и да буде. Значи, на дневном нивоу уђу на портал стамбене заједнице и могу све да прате. На месечном нивоу управник може да шаље извештај колико станари имају средстава на рачуну. На крају године, управник шаље финансијски извештај свим станарима колико се у току године потрошило, који су то били трошкови – објашњава Божо.
Без учешћа станара нема доброг управљања
Говорећи о томе да ли су дефинитивно прошла времена хаузмајстора, односно она времена када смо мислили да је то нечији други посао, Божо каже да сада сви станари треба да буду укључени у живот зграде.
– Најбољи начин управљања је да станари долазе на скупштине станара, јер на тај начин дају своје мишљење, дају свој глас, доносе одлуке, а управник онда те одлуке извршава – поручује Божо.
Ипак, редак је случај да заиста сви станари долазе на скупштине станара.
– Не долазе баш у свим зградама, али у неким зградама има и више од 50 одсто људи који долазе. Све зависи од људи који живе у тој згради и шта се дешава у згради. Ако су неки велики проблеми, онда људи дођу. А проблем је ако не долазе и нису обавештени, када им се наметне неки трошак, онда су у проблему, не знају шта се дешава, зашто је то тако. Зато је јако битно да сви долазе на састанак. Састанак не траје дуго, он траје сат времена максимално – каже Божо.
За крај, навела је са којим проблемом се управници најчешће суочавају.
– Станари немају поверење у управнике још увек. Ми се трудимо највише да будемо транспарентни и да добију поверење у управника и његов рад – закључила је Божо.