Извоз домаћег меда на кинеско тржиште отвара нове могућности за српске пчеларе. Прве испоруке већ су реализоване, а произвођачи се надају бољим откупним ценама и већој потражњи.
Српски мед почео је да стиже до потрошача у Кини, након што су две земље усагласиле потребну ветеринарску документацију и омогућиле извоз преко погона „Наш мед“.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић изјавио је за РТС да је, након почетних мањих испорука, на кинеско тржиште извезено готово три тоне меда.
За разлику од досадашњег извоза у европске земље, где се мед углавном испоручује у великим бурадима, кинеским купцима намењена су малопродајна паковања од 250 и 500 грама, као и тегле од једног килограма.
Већа потражња могла би да донесе бољу зараду
Према проценама представника пчелара, уколико се извоз повећа, откупне цене могле би да буду од 30 до 50 одсто више од садашњих.
Тренутно се багремов мед код већине приватних откупљивача плаћа око четири евра по килограму, док поједини нуде 4,3 евра. У погону „Наш мед“ откупна цена креће се од 4,5 до 4,8 евра, у зависности од количине и квалитета.
Један од изазова представља транспорт до Кине, који бродом у појединим случајевима траје и до 75 дана.
Фалсификати и високи трошкови угрожавају пчеларство
Поред ниских откупних цена, домаћи пчелари суочавају се са све већим трошковима производње и неповољним климатским условима.
Краће медоносне паше и потреба за селидбом пчелињих друштава повећавају трошкове горива и транспорта, док присуство фалсификованог меда додатно нарушава тржиште.
Живадиновић упозорава да велики део меда који се продаје у трговинским ланцима, према његовој процени, не испуњава критеријуме аутентичности. Ова тврдња представља његову оцену, а не званично потврђен податак за целокупно тржиште.
Проблемом фалсификовања бави се и Европска комисија кроз радну групу „Honey Platform“.
Отварање кинеског тржишта зато представља значајну прилику за домаће произвођаче, али ће дугорочна исплативост пчеларства зависити и од ефикас