Неретко се може чути да се добра домаћица препознаје по томе да ли уме, или не уме да развија коре за питу. Ако је судити по томе, онда Мира из Чачка је мајстор свог заната, а томе је научила и своје две кћерке.
У времену када се све чешће посеже за инстант решењима и готовим јелима, ова Чачанка са својим кћеркама на велика врата враћа мирис домаће, ручно развијене пите и чува традицију од заборава.
– Ја сам вештину прављења пита и развијања домаћих кора донела из Херцеговине. Код нас тамо је ово традиционално јело, а доћи у Мостар а не пробати питу, посебно испод сача, исто је као да нисте посетили тај крај… Љубав према мојој Херцеговини у Чачку била је пресудна да се овим бавим и да своје три кћерке научим овом умећу“, рекла је Мира за РИНУ.
Добро је познато да се у Босни и Херцеговини права домаћица често препознаје по томе како развија и савија коре за питу.
Њена кћерка Јована истиче да није било тешко научити развијати коре на много начина, посебно када традиција прелази с колена на колено.
Дејана, такође мајстор у развијању кора, наглашава предности учења овог заната у времену брзих готових јела и инстант решења.
– Није ми било тешко научити, посебно кад се има жеља, може се и успети. Занат никад није изумро и надам се да никада неће. Овиме враћамо млађе генерације на подсећање на баке и деке, враћамо људе са села да дођу у град и осете укус домаћег, традиционалног јела. Не само Херцеговина, већ и Србија ово сматра традиционалним јелом. Имамо још једну сестру која је тренутно на студијама у Београду, међутим, и она је мајстор у прављењу домаћих пита. Иначе, устајемо око четири ујутру, овде смо око пола пет када и наш радни дан почиње“, рекла је Дејана.
Мајка и кћерке у Чачку осим што чувају традицију ручно развијених пита, оне ову вештину преносе новим генерацијама, показујући да посвећености љубав према домаћем могу надмашити инстант решења и вратити модерно друштво мирису и укусу домаће кухиње.