Успомену на Светог Ђорђа, многи Срби празнују као крсну славу. Ђурђевдан се обележава 6. маја и представља границу између лета и зиме. Ево какво је веровање за овај празник и колико је важно какво је време.
Најлепшу и најдрагоценију успомену на Светог Ђорђа представља манастир Ђурђеви ступови, којег је у 12. веку подигао српски краљ Стефан Немања.
Празник Ђурђевдан сматра се даном када се зима званично завршава и почиње лето, а везује се и за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.
Стари Срби веровали су да ако је на Ђурђевдан ведро, година ће бити плодна, али ако киша пада 6. или 7. маја, лето ће бити сушно.
У народу се каже да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.
Подсећамо, Ђурђевдан ове године „пада“ у среду, тако да ће славска трпеза бити посна.
