Пријепоље – У пријепољском селу Карошевина, Радивоје Видовић већ више од две деценије са својом породицом узгаја малину на површини од једног хектара. Иако искуства не недостаје, овај посао, како каже, захтева свакодневни труд и велика улагања.
У његовом малињаку тренутно су у току сезонски радови, везивање, резидба, ђубрење и окопавање. Посла има, каже, већ недељама уназад, а све обављају породично, без додатне радне снаге, осим у време бербе.
– Има доста посла – од везивања, ђубрења, прскања и окопавања. Већ више од 20 дана смо у малињаку. Радимо полако, али посла има много, каже Видовић за РИНУ.
Ипак, упркос уложеном раду, зарада често не прати труд. Због тога се многи произвођачи питају колико је производња исплатива, посебно у годинама које доносе додатне изазове.
Највећи проблем, како истиче, јесте недостатак воде. У сушним периодима малињак зависи искључиво од временских прилика, па без система за наводњавање нема ни сигурног рода. Видовић каже да покушава да пронађе решење и размишља о заливању помоћу цистерни.
С друге стране, оцењује да је подршка државе кроз субвенције значајна и да олакшава производњу, али истиче да коначан резултат ипак зависи од временских услова.
Када је реч о откупној цени, очекивања су скромна, да остане на прошлогодишњем нивоу.
– Ако буде као прошле године, бићемо задовољни, каже овај малинар.
Иако неизвесност постоји, Видовић поручује да ће се производњом бавити и даље, уколико услови буду повољнији. У супротном, многи ће, како каже, морати да смање производњу или потраже алтернативу.