Вештачка интелигенција је била основа код 51 одсто стартапа у Србији током 2025. године, а удео високо образованих оснивача стартапа износио је 88,9 одсто, показује истраживање Стартап Скенер 2026. Истраживање се спроводи са циљем да континуирано пружа увиде у стање, изазове и потенцијале развоја стартапа у нашој земљи, саопштено је из Дигиталне Србије.
Подаци прикупљени у 2025. години бележе значајан раст инвестиционих амбиција. Како је наведено, чак 72,1 одсто стартапа планира да прикупи екстерну инвестицију у овој години, а 25,4 одсто циља рунде изнад милион евра што је троструко више него годину раније (7,6 одсто). Пословни анђели финансирали су 23,1 одсто стартапа, а инкубатори и акцелератори 23,8 одсто. Истовремено, подаци указују на изазове у комерцијалној тракцији који прате ове амбиције. До сада је екстерну инвестицију прикупило 29,9 одсто стартапа, а њих 9,5 одсто бележи месечни раст прихода већи од 10 одсто.
Више од трећине стартапа (36,7 одсто) још увек не остварује приходе, док 77,6 одсто генерише мање од 150.000 евра годишње. Праг од милион евра прешло је свега 3,4 одсто стартапа. Ослоњеност на грантове остаје висока. Грантове и бесповратна средства користило је 59,2 одсто стартапа, а 61,9 одсто ослањало се искључиво на сопствена средства и/или грантове, без укључивања паметног капитала.
Међу стартапима без месечних прихода, 77,4 одсто планира да се и у овој години финансира примарно из бесповратних средстава. Према резултатима истраживања, стартапи који комбинују грантове са инвеститорским капиталом и тржишном тракцијом показују значајно бољи комерцијални учинак. Оснивачи у домаћем екосистему имају у просеку 38 година, а високо образовање има 88,9 одсто њих.
Удео жена оснивача порастао је са 17,8 одсто на 21,5 одсто. Забележен је и раст повратника из иностранства, који сада чине 18,5 одсто оснивача, као и повећање броја оних са искуством у менаџменту, маркетингу и продаји – 68 одсто стартапа има бар једног нетехничког оснивача, у порасту са 62,6 одсто. У погледу технолошког фокуса, вештачка интелигенција и машинско учење уграђени су у производе 51 одсто стартапа, што је пораст од 10 процената у једној години.
Додатно, само 44,4 одсто оснивача ради искључиво на свом стартапу, у поређењу са 60,1 одсто годину раније, што је делимично одраз финансијске реалности у којој се већина стартапа још налази. Србија остаје најчешће активно тржиште (40,8 одсто стартапа) и примарна дестинација (25,9 одсто), док 69,4 одсто стартапа планира ширење на нова тржишта у овој години. Европа је циљ за 98 одсто оних који планирају интернационализацију, а САД за 59,8 одсто стартапа.
Подаци показују да стартапи који од самог почетка граде производ за глобално тржиште имају знатно веће шансе за привлачење инвестиција и брзи раст. Стартапи у Србији као кључне изазове и даље наводе приступ финансирању (60,5 одсто) и аквизицију корисника и купаца (37,4 одсто). Када је реч о запошљавању, најпотребнија позиција остаје продаја – наводи је 48,3 одсто стартапа. Овогодишње истраживање ће послужити као основа за креирање конкретних препорука, али и као позив свим актерима у екосистему да раде на оснаживању стартапа који имају глобалне амбиције, наведено је у саопштењу.