Како се некада женило и удавало у Драгачеву, какву су улогу имали барјактар, девер и зетови и шта су симболизовали бројни свадбени обичаји, публика је могла да види кроз приказ традиционалне драгачевске свадбе на 65. Драгачевском сабору трубача.
Поред трубачких надметања, један од програма који посебно привлачи пажњу посетилаца Сабора јесте традиционална драгачевска свадба. Овога пута приказани су обичаји из друге половине 19. века, од доласка сватова по младу до њеног уласка у нови дом.
Сватови су по младу долазили уз песму и весеље, а један од препознатљивих обичаја било је пуцање у јабуку. У младином дворишту први је улазио барјактар, док се барјак китио непарним бројем дарова – пешкирима, чарапама и кошуљама.
Важне улоге у свадби имали су девер и зетови. Девер је откупљивао младу од њеног брата и старао се о њој током свадбе, док су зетови, препознатљиви по купастим капама, били задужени и за бројне шале које су пратиле свадбено весеље.
Одлазак из родитељске куће био је испуњен посебним обичајима. Млада је приликом поласка прескакала пушку, док су се певале сватовске песме са порукама да не жали за родним крајем и да је у новом дому очекује срећан живот.
До новог дома млада је одлазила на коњу, а на другом коњу ношена је њена девојачка спрема – оно што је годинама припремала, везла и ткала. На коњима су били и младожења, девер и барјактар.
Симболика традиционалне драгачевске свадбе
Посебно занимљив део приказа уследио је по доласку младе у младожењину кућу. Док је још била на коњу, млада је окретала дете које се назива „наконче“, а потом га даривала белом кошуљом.
По силаску са коња стајала је на вуну, са жељом да јој живот у новом дому буде мек и удобан. Узимала је и сито са житом и јабуком, које је бацала на четири стране света, а потом сито бацала на кров куће, како би се у дому задржали срећа и благостање.
У нову кућу млада је уносила хлеб и вино, који су имали снажну верску и народну симболику, али су истовремено представљали жељу за напретком и благостањем породице.
Младенци су јели мед како би им заједнички живот био сладак, док их је свекрва огртала ћилимом, што је симболизовало жељу да њихов брак буде чврст и дуготрајан. Прилазак огњишту означавао је прихватање младе у нову породицу и њено симболично преузимање домаћинских обавеза.
Традиционална драгачевска свадба показала је и колико су некадашњи свадбени обичаји били повезани са породицом, домом и веровањима. Готово сваки поступак имао је своје значење, а многи обичаји требало је да младенцима донесу здравље, потомство, напредак и срећу.
Свадба се некада није завршавала за један дан. Другог јутра млада је прва устајала како би показала да је вредна, а укућанима је сипала воду за умивање. Зетови су, са друге стране, били задужени за шале, па су младој крали опанке које је девер морао да откупи.
Другог дана стизала је и младина родбина – првичари. Доношени су дарови, ракија и погача, ломљен је пријатељски колач и изговаране здравице са жељама за срећан и успешан живот младенаца.
Дељени су и дарови члановима породице и најважнијим учесницима свадбе, док су песма, игра и коло настављани до дубоко у ноћ.
Приказом ових обичаја у Гучи посетиоцима је представљен део начина живота који је некада био нераскидиво везан за драгачевско село. Иако су се свадбе током времена мењале, део старих обичаја сачуван је до данас.
Управо зато традиционална драгачевска свадба има посебну вредност у програму Сабора – не само као атрактиван приказ за публику, већ и као начин да се обичаји, њихова симболика и културно наслеђе Драгачева сачувају од заборава.
View this post on Instagram