У срцу Доњег Драгачева, међу благим брдима, ливадама и шумама, налази се село Тијање – место које и данас чува дух старог сеоског живота, упркос променама које су задесиле многа рурална подручја. Некада живље и бројније, са више домаћинстава и деце на сеоским путевима, Тијање данас остаје симбол опстанка, рада и привржености коренима.
Овај крај од давнина је био погодан за живот. Плодна земља, извори воде и повољан положај омогућили су становништву развој пољопривреде и сточарства, што је генерацијама представљало основу живота мештана. Куће разуђене по обронцима и данас сведоче о некадашњем начину живота у којем су комшије биле удаљене, али повезане заједничким радом и обичајима. Тијање се у историјским изворима помиње још у 15. и 16. веку под различитим називима, а посебно место заузима податак да је од 1839. до 1877. године овде било седиште Драгачевског среза, пре него што је пренето у Гучу.
Село је познато и по причама које се преносе генерацијама. Мештани говоре о локалитетима попут Турског згаришта, али и о чувеном енергетском пољу и старом храсту за који многи верују да доноси мир и добро расположење. Иако научна потврда не постоји, Тијање годинама привлачи посетиоце из разних крајева Србије који овде долазе због природе, тишине и посебне атмосфере.
Посебно место у животу села заузима црква посвећена Светом Прокопију, једна од најстаријих у драгачевском крају, подигнута 1810. године. Око ње су се кроз историју окупљали мештани, организовали сабори и важни догађаји, а и данас представља симбол заједништва и трајања села.
Упркос изазовима модерног времена, у Тијању и даље раде вредни домаћини. У селу послује и породична млекара која се бави прерадом млека у сир и кајмак, откупљујући млеко са ширег подручја Драгачева и централне Србије. То је још један доказ да село није само прошлост, већ и реална шанса за будућност.
Тијање је данас више од села – оно је прича о људима који нису одустали од свог завичаја, о раду који траје генерацијама и о Драгачеву које и даље живи захваљујући својим селима.