Сви Ђурђевдански обилачаји обављају се пре зоре, па из тог разлога Срби одлазе на ђурђевдански уранак у природу, најчешће у близини река.
За ђурђевдански уранак, припрема се јело и пиће, а некада је обавезно било јагње на ражњу. Подсећамо да ове године Ђурђевдан „пада“ у среду, тако да се једе само посна храна.
Људи који су задужени за припрему гозбе, на уранак оду раније, тако да све буде спремно када остали стигну.
Песма, игра и весеље трају често и до поднева.
Обичај је да се на уранку млади опасују врбовим прућем „да буду напредни као врба“, ките здравцем „да буду здрави као здравац“, копривом „да коприва опече болести са њим“, и селеном „да им душа мирише као селен“.
Верује се да није добро спавати на Ђурђевдан, како вас глава не би болела. Уколико се ипак деси да неко преко дана заспе, спавао је и на Марковдан, на том истом месту, како би „засутавио главобољу“.
Сматра се да на Ђурђевдан делују вештице и друге зле силе, због чега су сељаци палили велике ватре „да би заштитили себе и село“.