МЕЂУ бројним обичајима који прате празник Светог Василија Острошког, један посебно привлачи пажњу верника и изазива радозналост – доношење вунених чарапа у манастир Острог.
Хиљаде људи које сваке године долазе под острошке стене остављају беле, најчешће ручно плетене вунене чарапе поред кивота са моштима светитеља, верујући да овај чин има дубоко духовно значење. Иако овај обичај није део званичних црквених правила, у народу се преноси већ деценијама и везује се за једно старо предање које многи препричавају са великим поштовањем.
Веровање које се преноси генерацијама
Према народном предању, Свети Василије током ноћи „обилази“ манастир Острог, због чега му верници остављају чарапе како би их обуо. Управо из тог веровања настао је обичај који је данас познат широм региона.
Многи ходочасници верују да остављање вунених чарапа представља симбол поштовања, вере и захвалности светитељу којем се обраћају за помоћ, здравље и мир у породици.
У појединим сведочењима која круже међу верницима наводи се да су монаси некада ујутру проналазили поцепане или гараве чарапе остављене крај кивота, што је додатно учврстило веровање да Свети Василије „хода“ током ноћи и обилази вернике.
Верници остављају и ствари својих најближих
Поред чарапа, многи у Острог доносе марамице, бројанице, делове гардеробе или фотографије својих ближњих. Верује се да предмети који преноће поред моштију светитеља носе посебан благослов.
Посебно је занимљиво да бројни ходочасници до Горњег манастира одлазе пешке, а поједини чак и босоноги, сматрајући да се на тај начин показује понизност и дубока вера.
Свештеници ипак наглашавају да доношење чарапа није обавеза нити део црквеног канона, већ искључиво народни обичај који је временом постао симбол поштовања према једном од најпоштованијих светитеља Српске православне цркве.
(24седам)