Начелник Управе саобраћајне полиције Славиша Лакићевић изјавио је данас да је у прва три месеца 2026. године погинуо 81 учесник у саобраћају, што је за 21 мање у односу на исти период претходне године.
Лакићевић је, током презентације стања о безбедности у саобраћају у првом кварталу 2026. године, која је организована у Палати Србија, рекао да је број повређених учесника у саобраћају за више од 650 мањи него претходне године, али да нема разлога за задовољство све док постоје они који су смртно страдали у саобраћају.
„Важно је истаћи да је остварен значајан напредак и настављен тренд смањења страдања на нашим путевима из претходне године. Један од посебно важних показатеља у првом кварталу јесте да је у првих 90 дана чак 47 дана било без погинулих у саобраћајним незгодама, што је значајан напредак и наставља тренд смањења, и даје нам правац да остваримо амбициозне циљеве стратегије безбедности саобраћаја и да немамо погинуле деце од 2030. године“, рекао је начелник Управе саобраћајне полиције.
Додао је да је у првом кварталу страдало 29 возача путничких возила, што је за 11 мање него претходне године, али да, упркос напретку, и даље постоје проблеми који се односе на страдање пешака и мотоциклиста.
„Пешаци су једна од најугроженијих категорија учесника у саобраћају. У првом кварталу смртно је страдало 20 пешака, два мање него у истом периоду прошле године. Мислимо да бројке које имамо морају значајно да се поспеше и апелујемо на све пешаке, али и возаче моторних возила, који најчешће изазивају саобраћајне незгоде са пешацима. Оно што је забрињавајуће, четвртина погинулих пешака страда на местима где треба да буду најбезбеднији, на пешачким прелазима, где њихова безбедност треба да буде беспрекорна“, објаснио је Лакићевић.
Навео је да је од почетка године смртно страдало 11 возача мотоцикала, као и шест бициклиста.
„То је један аларм који морамо сви озбиљно да схватимо да бисмо унапредили стање безбедности саобраћаја код двоточкаша. Још сезона није у пуном јеку, а већ имамо значајно повећање броја. Апелујемо на све возаче двоточкаша, пре свега на возаче мопеда и мотоцикала, да користе заштитну опрему, јер свега 75 одсто њих користи заштитну кацигу, која је и законска обавеза. Статистика је неумољива и каже да четвртина возача мотоцикала у моменту саобраћајне незгоде са смртним исходом није користила заштитну кацигу“, рекао је он.
Према његовим речима, путници су једна од категорија учесника у саобраћају која чини значајан удео смртно страдалих сваке године.
„У Србији имамо између 80 и 100 путника смртно страдалих сваке године. У првом кварталу страдало је 11 путника. Стално упозоравамо на коришћење заштитног појаса, једног сегмента саобраћајне безбедности који би значајно унапредио и смањио страдање путника“, рекао је он.
Како је рекао, у наредном периоду посебна пажња ће бити посвећена побољшању стања безбедности возача трактора и мопеда.
Лакићевић је нагласио да бројни индикатори показују да постоји значајан простор за унапређење стања безбедности саобраћаја и додао да употреба сигурносног појаса и даље није на довољном нивоу.
„Употреба код возача и путника на предњем седишту је 84 одсто, док је значајно мала, свега 33 одсто, на задњем седишту. Можда је ово и један од најзначајнијих показатеља зашто ми нисмо тамо где желимо – међу 10 најбезбеднијих земаља Европе што се тиче стања безбедности саобраћаја“, оценио је он.
Навео је да сигурносни појас на предњем седишту смањује ризик од смртног страдања за 50 одсто, а код путника преко 70 одсто, као и да би било између 100 и 120 мање погинулих на путевима у Србији ако би се достигао стандард скандинавских земаља када је реч о употреби сигурносног појаса.
Истакао је да годишње страда између 10 и 15 деце у саобраћају, као и да тек 60 одсто родитеља превози децу на прописан начин.
Он је рекао да подаци показују да сваки четврти возач мотоцикла или мопеда не користи сигурносну кацигу, али и да сваки трећи пешак прелази коловоз ван пешачког прелаза.
Лакићевић је поручио да је охрабрујуће то што се смањио број смртно страдалих учесника у саобраћају старијих од 65 година, али да је забрињавајуће то што страдање младих и даље представља велики проблем.
„Охрабрио је тренд смањења страдања погинулих лица која су старија од 65 година. Имамо 14 погинулих мање у односу на исти период прошле године. Оно што је такође јако забрињавајуће је страдање младих, што и даље представља један од највећих проблема и највећих изазова које морамо да решимо. У првом кварталу погинуло је 18 младих особа, укључујући једну девојку. То показује да морамо значајно више да радимо са младима. Свако четврто погинуло лице је заправо особа млађа од 30 година“, објаснио је начелник Управе саобраћајне полиције.
Додао је да у саобраћају највише страдају људи старости од 30 до 64 године и да се највише саобраћајних незгода са погинулим лицима деси за време викенда.
„Највише њих страда за време викенда, заправо више од 50 одсто погинулих су нам у петак, суботу и недељу. Оно што је значајно, петак је дан када се највише страда на нашим путевима, 22 лица је смртно страдало. Такође, издваја се недеља, али оно што је за овај први квартал карактеристично, то је да су уторак и четвртак дани који су са више страдалих него субота, која је у претходних десетак година била, уз петак и недељу, дан када је највише страдало на нашим путевима“, нагласио је Лакићевић.
Он је рекао да је 20 људи страдало у периоду од 15 до 19 часова, као и да ће на тај период највише бити усмерене контроле саобраћаја.
Како је навео, 37 одсто саобраћајних незгода се догодило због неприлагођене брзине, док се 15 одсто незгода са смртним исходом десило због неправилног сагледавања саобраћајне ситуације.
„Због губитка контроле над возилом десило се 12 одсто несрећа, погрешно извођење окретања или другог маневра са 11 одсто, неуступање права првенства са девет одсто, прелазак преко пуне и нераздвојне линије на коловозу са девет одсто и возачи под дејством алкохола са осам одсто“, рекао је Лакићевић.
Према његовим речима, укупан број прекршаја је већи за око 44.500, што показује да постоје возачи који и даље не поштују саобраћајне прописе.
„Брзина је и даље са највећим бројем учешћа, 154.877 прекршаја прекорачења брзине кретања возилом. Оно што је такође јако битно, имамо повећање и откривања прекршаја и управљања возилом под дејством алкохола за четири одсто, то је 509 прекршаја више откривено, а појас чак за 5. 000, што значи 44.736 прекршаја откривено или 13 одсто више. Што се тиче мобилног телефона, имамо увећање за 22 одсто, то је готово 2.360 прекршаја више откривено у првом кварталу ове године. Бележимо смањење прекршаја насилничке вожње, али имамо увећање чак за 68 одсто откривања прекршаја управљања возилом под дејством психотропних супстанци“, истакао је он.
Лакићевић је нагласио да очекује да ће до краја јуна бити завршен предлог новог Закона о безбедности саобраћаја, као и да ће након тога бити покренут поступак његовог усвајања.
Поручио је да ће припадници Саобраћајне полиције током ускршњих празника вршити контролу саобраћаја појачаним интензитетом, као и да ће од 13. до 19. априла истовремено у 30 држава бити спроведена акција појачане контроле саобраћаја у организацији РОАДПОЛ-а.