На трибини покрета „Ново лице Србије“ одржаној у Новом Саду јавност је могла да види политички парадокс без преседана. Десничари окупљени око Парандиловића седели су раме уз раме са Садамом – левичаром и антифом.
Оваква слика отвара озбиљна питања о политичкој доследности, кредибилитету и принципима.
Годинама су грађанима пласиране јасне идеолошке поруке, оштра реторика и непомирљиве разлике. Међутим, када се светла укључе и камера забележи заједничко присуство на истој трибини, поставља се питање: Да ли су разлике биле стварне или само маска?
Додатну тежину даје чињеница да је Садам у претходном периоду био оптужен за насиље у породици, што је изазвало пажњу јавности и отворило дилеме о политичкој одговорности и стандардима које актери заступају.
Порука са трибине, тотални парадокс – „одговараћете“!
Гледано из тог угла намеће се питање због чега Садам, који је оптужен за породично насиље, не сноси политичку одговорност? На основу чега та особа себи даје за право да говори о одговорности других уколико јавности није јасно разјашњена сопствена ситуација?
Да ли је то „Ново лице Србије“ које се нуди грађанима, модел у коме насилници остају без политичких последица, док се истовремено држе лекције о моралу и поштењу?
Поставља се и питање доследности. Како неко ко је годинама заговарао одређене идеје и вредности данас јавно подржава потпуно другачије ставове? Ако су разлике некада биле непремостиве, шта се у међувремену променило? Да ли су политички интереси превладали над ранијим принципима и баријерама? И какву поруку такво понашање шаље грађанима који очекују доследност, одговорност и јасан вредносни оквир?
Присуство Боре Солунца и Мише Бачулова, додатно шири слику политичког повезивања које превазилази досадашње јавне ставове и идеолошке поделе.
У времену када се тражи јасноћа и доследност, сцена са трибине „Ново лице Србије“ намеће једно кључно питање – ко заправо заступа које вредности?