ГУЧА – Међу бројним посетиоцима 65. Драгачевског сабора трубача и ове године био је Владиша Петровић из села Стрмостен код Деспотовца, човек који већ више од четири деценије не пропушта највећу трубачку манифестацију. До Гуче, као и сваке године, стигао је – пешке.
За Владишу, Гуча није само место окупљања љубитеља трубе, већ део живота.
– Гуча је за мене живот. Не бих могао да живим без трубе и без Гуче. Хвала труби, хвала Гучи. Живела труба, живела Гуча, поручио је Петровић.
Од Стрмостена до Гуче пешачи два дана и две ноћи, односно око 36 сати, а каже да ће ту традицију наставити све док га здравље служи.
– Пешачим сваке године и пешачићу док год будем могао. То је мој начин да дођем у Гучу, истиче он.
Сећа се и свог првог доласка на Сабор. Иако је желео да дође још 1982. године, мајка му то није дозволила. Већ наредне године први пут је стигао у Гучу, а од тада није пропустио ниједан Сабор.
– Када сам први пут дошао, одмах сам заволео Гучу. Од тог дана знао сам да ћу јој се увек враћати, каже Владиша.
Током 41 године долазака стекао је бројне пријатеље, а у Гучи га, како каже, многи већ препознају.
– За мене се ништа није променило. Гуча је и данас оно што је била када сам први пут дошао и увек јој се враћам са истом радошћу, додаје Петровић.
Његова прича је још један доказ да Драгачевски сабор трубача није само фестивал музике, већ место коме се људи враћају због пријатељства, традиције и љубави према труби.
View this post on Instagram