ГУЧА – Традиција није музејски експонат, већ жива музика која може да освоји и младе генерације. Управо том идејом већ више од две деценије воде се сестре Марина и Марија Гобовић, које су и на 65. Драгачевском сабору трубача у Гучи показале да изворна песма може да звучи савремено, а да не изгуби своју душу.
Сестре Гобовић истичу да већ више од две деценије негују српску културну баштину и традицију, због чега им је, како кажу, посебна част што поново наступају у Гучи.
– Марина и ја се већ више од 20 година залажемо за нашу културну баштину и традицију. Драгачевски сабор је један од симбола те традиције и велика нам је радост што смо поново овде. Прошле године смо имале диван концерт, публика нас је сјајно прихватила и верујемо да ће тако бити и овога пута – рекле су сестре Гобовић.
Њихов музички израз заснива се на традиционалној музици, али у савременим аранжманима који, како истичу, приближавају изворну песму и млађој публици.
– Ми смо интерпретаторке традиционалне музике, али је изводимо на специфичан начин. Публика ће чути добро познате изворне песме у бржим ритмовима и модернијим аранжманима. Управо на концертима видимо да све више младих долази, пева са нама и то нам је доказ да традиција има будућност.
На концерту у Гучи публика је, поред српских изворних песама и ауторских композиција инспирисаних традицијом, могла да чује и традиционалне песме других народа.
– Пуно путујемо и певамо традиционалну музику различитих земаља, па ће вечерас бити песама на кинеском, руском и шпанском језику. На Сабор долази велики број гостију из иностранства и желеле смо да свако пронађе нешто у чему ће уживати.
Говорећи о труби, откриле су да она већ дуго има посебно место у њиховој музици.
– Имамо доста песама у којима је труба важан део аранжмана. Уз то, годинама смо сарађивале са покојном Уснијом Реџеповом као пратећи вокали, па је и одатле потекла велика љубав према овом инструменту.
Иако су сестре, признају да имају различит музички сензибилитет.
– Марина више воли мирније и спорије песме, док ја волим бржи ритам, трубу и игру. Управо зато је наш концерт занимљив јер спаја оба приступа и свако може да пронађе нешто што му се допада.
Иза њих је осам објављених албума – пет са традиционалном музиком и три намењена деци, а ускоро ће публици представити и две нове песме.
Последњих година све чешће наступају ван Србије, где традиционална музика такође наилази на одличан пријем.
– Недавно смо се вратиле из Кине, где смо на позив Амбасаде Србије одржале концерт у Пекингу. Певале смо и кинеске и српске изворне песме, а реакције публике биле су невероватне. Кинески медији су писали о Српкињама које певају кинеске традиционалне песме. Наступале смо и у Дубаију, Русији, Швајцарској, Америци и већ у октобру поново путујемо у Сједињене Америчке Државе.
За крај поручују да без обзира на језик и земљу у којој наступају, музика увек има исту снагу.
– Најважније је да се емоција пренесе на публику. Када испоштујете традицију и домаћина, публика то препозна и врати вам на најлепши могући начин. Управо је то оно што нас покреће на сваком концерту.