Пистаћи су нова звезда домаће пољопривреде, а дугорочно улагање доноси зараду и до 10.000 евра.
Родност стабала пистаћа варира, али зрело стабло може доносити до 30 килограма сувих плодова годишње. Пистаћи су загосподарили кулинарским светом, па њихов узгој све више пољопривредника препознаје као добар пословни потез.
Ова воћка захтева веома високе температуре за раст, па тако 99 одсто глобалне производње долази из Калифорније, САД, затим из Ирана и Турске.
Ипак, и домаћи воћари се све више упуштају у авантуру гајења биљке латинског назива Пистациа вера, јер се килограм сирових пистаћа код нас тренутно продаје по цени од 15 до 22 евра, а прерађени и паковани плодови на тржишту могу достићи и до 40 евра по килограму.
Убрзана промена климе, односно глобално загревање, приморава воћаре да испробавају нове, отпорније биљне врсте. Такође, велику улогу играју и друштвене мреже које популаризују посластице са пистаћима, нарочито сладоледе, али и филове пецива.
Домаћа пољопривреда жели „део тог колача“ јер зарада неретко прелази 10.000 евра.
„Домаћа производња пистаћа је кренула скромно и без истраживања института. Неки људи су набавили саднице са Медитерана и започели узгој. Слично је било и са другим воћним врстама, попут ораха и кајсије, које су постале одомаћене код нас, иако нису домаће врсте“, изјавио је Давидовић за „Блиц ТВ“.
Додаје да се код нас почињу гајити многе медитеранске врсте, попут маслина или бадема.
Почетна улагања велика
Бављење пољопривредом није лако ни када су у питању аутохтоне врсте, а свакако ни када су егзотичне биљке у питању. Изазови су бројни код гајења пистаћа, а међу првима је висока цена садница. Коштају између 10 и 15 евра по комаду, а на хектар земљишта иде око 250 садница.
„Саднице пистаћа су скупе јер их производи само један или два расадника. Међутим, како се узгој буде ширио, све више калемара ће се укључити у производњу, па ће цена садница временом падати“, изјавио је Давидовић.
Да би се направила плантажа овог бобичастог воћа, потребно је почетно улагање од 3.000 до 5.000 евра по хектару. Други изазов је спор раст биљке, што значи спор поврат инвестиције.
Први род се бере после 5–7 година, али калемљена стабла могу да роде већ након 3–5 година. Пуну родност стабло достиже након 15–20 година.
Зрело стабло даје до 80 килограма свежих пистаћа или око 30 килограма сувих годишње. Пистаћи рађају наизменично – једне године богат род, следеће слабији, пише The Спруце.
Додају да се у расадницима најчешће продају стабла сорте Карман, популарне по томе што даје висококвалитетне пистаће.
Цена пистаћа у Србији
У Србији, просечна малопродајна цена пистаћа (ољуштених, у љусци или сирових) варира у зависности од формата и квалитета:
Према подацима за Београд и Нови Сад од јула месеца 2025. године, цена пистаћа у малопродаји креће се између 831 и 1.247 динара по килограму. Органски или „био“ пистаћи могу бити скупљи, око 2.070 динара по килограму.
У ринфузној продаји (велико паковање), могу се наћи по цени од 1.912 динара по килограму, на пример, код једног добављача из Београда.
Расту цене пистаћа због сукоба на Блиском истоку
Рат у Ирану је пореметио извоз пистаћа из једне од највећих земаља произвођача, док глобална потражња расте због тренда чоколаде у Дубаију.
Цене пистаћа су порасле у марту на око 4,57 долара по фунти (око 10 долара по килограму), према подацима компаније Експана, које је објавио ФТ, што је највиши ниво од 2018. године. Потражњу је додатно повећала глобална популарност чоколаде из Дубаија, пуњене кремом од пистаћа, која је постала популарна 2023. године.
Иран чини око петину светске производње пистаћа, а у неким годинама и 25 до 30 процената глобалног извоза, према подацима Министарства пољопривреде САД. Чак и пре сукоба, тржиште је било под притиском јер је жетва 2025. године у САД, Турској и Ирану била слабија него што се очекивало, а ирански усев је погођен сушом.
„То је као коцкање, не знамо по којој цени да продајемо“, рекао је Бехнам Хејдарипур, главни извршни директор велетрговца Борна Фудс са седиштем у Лондону. Додао је да је комуникација са добављачима отежана јер је интернет у Ирану искључен.
Рат је додатно пореметио логистику. Бродарске линије су отказале или преусмериле услуге, а извоз на Блиски исток и у Индију је каснио и био скупљи.