У срцу западне Србије, у питомом крају Драгачева, смештено је село Каона, место које вековима чува традицију, веру и начин живота својих предака. Ово село, једно од 36 у општини Лучани, удаљено око 30 километара од административног центра, данас броји око 380 становника, али његова историја и значај далеко надмашују бројке.
Назив села Каона везује се за две легенде. Према једној, име потиче од блата које се појављује током кишних периода, док друга говори о турском бегу који је покушао да изабере најлепшу девојку из села, али су га мештани збунили доводећи три сличне девојке, па је изговарао „Каона, Каова“, што је касније остало као назив села.
Посебно место у развоју села има туризам. Каона је била пионир сеоског туризма у општини Лучани, јер су још 1980. године овде отворена прва туристичка домаћинства. Природне лепоте, чист ваздух и традиционални начин живота представљају основу за развој туризма и данас.
Мештани су додатно обогатили понуду изградњом видиковца на излетишту Хајдучка чесма, док село има и сопствено скијалиште, што је реткост за оваква места.
Посебан значај има црква посвећена усековању главе Светог Јована Крститеља, изграђена између 1825. и 1827. године. Ова светиња вековима представља духовни центар села и чувар традиције.
У близини цркве налази се и основна школа која постоји од 1969. године, а кроз историју је била важан центар образовања за становнике овог краја.
Каона је позната и по знаменитим личностима, међу којима се истиче Милић Радовић, хајдучки вођа и јунак Првог српског устанка, који је учествовао у ослобађању Београда и био побратим Карађорђа.
Данас, Каона остаје место које чува дух прошлости и традиције, али и пружа потенцијал за развој туризма и очување културног идентитета Драгачева.